Laura Kušić, učenica 8. a razreda, već četiri godine trenira jahanje u KK-u Jarun. Unatoč napornim treninzima, koje ima tri puta tjedno, jahanje joj je najdraža aktivnost te ispušni ventil. Ide na natjecanja i polaže ispite, a u školi je odlična učenica. Laura je pristala odgovoriti na nekoliko pitanja vezanih za njeno iskustvo u jahanju.
Što te potaknulo da se počneš baviti jahanjem?
Od malih nogu zanimaju me konji. Interesiralo me apsolutno sve o njima te o njihovoj dresuri. Nisam se mogla baviti jahanjem dok sam bila jako mala, ali sam o konjima i o jahanju učila koliko god sam mogla. Kad mi se pružila prva prilika, prihvatila sam ju bez razmišljanja.
Misliš li da je jahanje sport za svakoga?
Za jahanje treba puno truda i discipline. Vjerujem da onaj tko stvarno ima volje i želje, uz trud, može naučiti ispravan način rada s konjima. Komunikacija između jahača i konja je uvijek najvažniji element za potpunu kontrolu nad konjem.
Znamo da su u svakom sportu moguće određene ozljede – postoje li neke opasnosti i u jahanju?
Ako se ikada dogodi neka ozljeda, razlog je nedostatak komunikacije između jahača i konja. Uz ispravnu opremu i poštovanje određenih pravila nema straha od nekih većih ozljeda.
Koja ti je najdraža disciplina u jahanju?
Dvoumim se između dresure i preponskog skakanja. Obje discipline u ljudima izazivaju najveće divljenje. Dresura je kad uz naš kontakt konj izvodi određene korake i pokrete, a ja bih to nazvala plesom na konju. Konji su naučeni na skakanje od malih nogu i bitno je da ih ne forsiramo na ono što ne mogu preskočiti. Za tu disciplinu (preponsko skakanje) važno je biti precizan u procijeni.
Jesi li zadovoljna svojim treninzima i želiš li se nastaviti baviti ovime?
Na treninzima mi je uvijek super jer imam odlične trenere i jer puno toga mogu prilagoditi sebi. Mogu imati treninge u grupi ili privatno s trenericom. Također, često ja mogu izabrati termine treninga. Zbog te fleksibilnosti rasporeda, mislim da mi se neće
biti teško nastaviti baviti ovime i kad upišem srednju školu.
Kaja Brkić